Serbe

O Bоже мој, Пресвето тројство којем се клањам, помози ми да потпуно заборавим себе да бих се усталила у теби, непомична и тиха као да је већ сада моја душа у вечности. Да ништа не може узнемирити мој мир, нити учинити да изађем из тебе, о мој Непроменљиви, него да ме сваки минут односи у дубине твога Отајства ! Умири моју душу, учини у њој своје небо, своје љубљено боравиште и место својега одмора; да те ту никада не остављам сама, него да читава будем ту, будна у вери, лањајући се, сасвим изручена твојем стваралачком деловању.

O љубљени мој Кристе, распети из љубави, хтела бих бити Заручницом твојем Срцу, хтела бих те покривати славом, хтела бих те љубити... све до смрти из љубави! Но, ја осећам своју немоћ и молим да ме "обучеш у себе", да поистоветиш моју душу са свим покретима своје душе, да ме преплавиш, обузмеш, да ме надокнадиш, како би мој живот био само одсјај твога живота. Дођи у мене као Клањатељ, као Откупитељ и као Спаситељ. О вечна Речи, Речи мојега Бога, xелим провести свој живот слушајући тебе, xелим бити сасвим поучљива, како бих све научила од тебе. Затим, у свим ноћима, свим празнинама, свим немоћима, желим те упорно увек гледати и боравити под твојим великим светлом ; о моја љубљена Звездо, очарај ме да више не могу изаћи из твојег одсјаја.

O Огњу што сажеже, Душе љубави, "сиђи над мене", да се у мојој души уствари као једно утеловљење Речи : да му ја будем једно човештво више у којем ђе обнављати све своје Отајство. И ти, Оче, нагни се над својим јадним малим створењем, "покриј га својом сеном", гледај у њему само " Љубљенога у којем ти је сва милина".

О моја пресвета тројице, моје Све, моје Блаженство, бескрајна Самођо, Неизмерности у којој се губим, изручујем се вама као плен ; утаборите се у мени да бих се ја утаборила у Вама док не одем мотрити у вашем светлу, бездан ваше величине.